Да ли Црвена ранка може да успе у Војводини?

Црвена ранка припада оним старим сортама шљиве о којима се у Србији говори са посебним поштовањем. Позната је по ароматичном плоду и ракији изразитог сортног карактера, али се данас много ређе среће у савременим засадима него Стенлеј или сорте створене у Чачку.

Зато смо у Дестилерији Пријић одлучили да проверимо нешто што се на први поглед не подразумева: може ли Црвена ранка, традиционално везана за Шумадију, успешно да расте и рађа на крајњем северу земље, у равничарском Вишњевцу код Суботице?

После две године, два циклуса садње и укупно 175 посађених садница, први резултати уливају оптимизам. Ипак, одговор на питање из наслова захтева да раздвојимо три ствари:

• да ли стабло може да преживи и развија се,
• да ли може да донесе квалитетан плод,
• да ли од тог плода може да се добије ракија квалитета и количине који оправдавају већи засад.

Како гајимо Црвену ранку?

Једна од предности Црвене ранке јесте могућност гајења и на нешто сиромашнијим земљиштима. У стручним описима наводи се као релативно толерантна према болестима, мада може бити осетљивија на мраз. Традиционално се најчешће размножава изданцима.

У нашем засаду у Вишњевцу Црвену ранку смо садили по систему 4 × 4 метра — четири метра између редова и четири метра између стабала у реду. Овакав распоред оставља довољно простора за развој крошње, олакшава пролазак механизације и омогућава бољу осветљеност и проветреност стабала.

Црвена ранка је самобесплодна сорта, што значи да јој је за заметање плодова потребан полен друге компатибилне сорте која цвета у исто време. Као проверени опрашивачи у стручној литератури најчешће се наводе Трновача, Црношљива, и од савремених сорти Чачанска родна и Стенлеј. У нашем засаду смо као подршку опрашивању користили Чачанску лепотицу и Џанарику.

Да ли је надморска висина препрека?

За Црвену ранку је прецизније говорити о традиционалним подручјима гајења него о „природном станишту“. Реч је о гајеној сорти, а не о самониклој биљној врсти везаној за једну одређену надморску висину.

У јавно доступним стручним описима нисмо пронашли поуздано утврђену доњу или горњу висинску границу за њено гајење. Сорта се традиционално везује за Шумадију и брдске крајеве централне и западне Србије. У плановима развоја воћарства у брдским пределима око Кремне и Шљивовице посебно се помиње гајење ракијских сорти шљиве, укључујући Црвену ранку. Кремна се налази на приближно 822, а Шљивовица на око 803 метра надморске висине.

Вишњевац код Суботице налази се на свега око 120 метра надморске висине. Разлика је, дакле, велика, али сама надморска висина не одређује аутоматски да ли ће сорта успети. Она је пре показатељ читавог скупа услова: летњих и зимских температура, ноћног расхлађивања, количине падавина, струјања ваздуха, времена цветања, опасности од касног мраза и особина земљишта.

У Вишњевцу највећи изазов није низак положај сам по себи, већ комбинација равнице, дугих летњих топлотних таласа, температура које достижу и до 38 степени и периода током којих се ни ноћу ваздух не расхлади испод 20 степени. У таквим условима биљка не добија уобичајени ноћни предах, транспирација је повећана, а вода и правилна исхрана постају пресудни за очување лисне масе и виталности стабла.

Наш оглед у Вишњевцу: 175 садница у две године

У претходне две године Црвену ранку смо садили у два наврата. Прве године посађено је 75 младих садница, а друге године још 100, што чини укупно 175 посађених садница.

У првој години посађене су калемљене саднице. Код њих смо забележили нешто већи проценат неуспешног пријема, а неколико стабала поломило се управо на месту калема. Такав резултат не мора нужно да значи да калемљена Црвена ранка не одговара условима у Вишњевцу. На исход могу да утичу квалитет садног материјала, спој подлоге и племке, начин везивања, ветар, термин садње и нега током прве вегетације. Ипак, место калема се у нашем случају показало као могућа механичка слаба тачка.

Наредне године посађено је још 100 изданачких садница, односно садница Црвене ранке на сопственом корену. Њихов проценат пријема био је знатно бољи. Током прве вегетације осушило се свега неколико стабала.

Овај резултат је посебно занимљив јер се Црвена ранка традиционално управо и размножава изданцима. Изданачка садница нема спој подлоге и племке који би могао да се поломи, а начин њеног развоја ближи је традиционалном облику гајења ове сорте.

Ипак, поређење још не треба посматрати као доказ да су изданачке саднице увек боље. За сада можемо поуздано рећи само да су се у нашем воћњаку изданачке саднице током прве године показале успешнијим.

Наводњавање и исхрана као одговор на равничарску климу

Целокупан засад опремљен је системом „кап по кап“. Воћке се редовно прихрањују, а количина воде и хранива прилагођава се њиховој фази развоја.

То је посебно важно у северној Бачкој. Црвена ранка се у литератури описује као сорта која може да расте и на скромнијим земљиштима, али то не значи да у интензивном засаду треба очекивати добар и стабилан род без одговарајуће воде и исхране.

Наша највећа бојазан била је да ће стабла, без обзира на редовно заливање и прихрану, током дугих топлотних таласа почети да губе виталност зато што се гаје на много мањој надморској висини од подручја са којима се Црвена ранка обично повезује.

Досадашњи резултат је охрабрујући. Ни током сусног периода који је трајао од јула до августа 2026. године, са дневним температурама око 38 степени и ноћима топлијим од 20 степени није примећено сушење или озбиљан губитак виталности.

Први род већ у другој години

Калемљена Црвена ранка, посађена у првој години огледа, већ је током друге вегетације донела прве плодове.

У засаду смо као подршку опрашивању користили Чачанску лепотицу и Џанарику. Сама појава плодова потврђује да је у време цветања било доступног компатибилног полена и да су се опрашивање и оплодња успешно догодили. Међутим, на основу првог рода још не можемо поуздано закључити која је од присутних сорти била главни извор полена.

Шта нам говори Brix преко 20 °Bx?

Анализом првих плодова установили смо да је вредност растворљиве суве материје углавном била изнад 20 °Brix. To је охрабрујући за наш оглед. Он показује да плод није само заметнут већ је у условима Вишњевца успео да сазри и акумулира значајну количину растворљивих материја.

Постоји ли већ озбиљан засад Црвене ранке у Војводини?

Током припреме овог текста нисмо пронашли поуздано документован већи комерцијални засад у Војводини који је претежно или у целости подигнут са Црвеном ранком. Засад од 175 стабала у Вишњевцу ниje великим комерцијалним засадом, али га можемо посматрати као значајан оглед и један од ретких покушаја систематског гајења Црвене ранке на крајњем северу Војводине.

Може ли, дакле, Црвена ранка да успе у Војводини?

На основу досадашњих резултата, наш одговор је: може, али је за коначан закључак потребно још времена.

Оно што још није доказано јесте дугорочна стабилност и економска оправданост засада. У наредним годинама потребно је пратити род по стаблу, редовност родности, масу и здравствено стање плода, однос шећера и киселина, ожеготине од сунца, ломљење грана, понашање током зиме и пролећних мразева, као и стварну количину и квалитет добијене ракије.

За сада, међутим, можемо рећи да Црвена ранка у Вишњевцу није само преживела. Она је порасла, процветала, заметнула плод и достигла Brix који оправдава наставак огледа.